...njemu...

nepune 3 godine,
od njega sam mlađa bila,
ali sam kao nikad iskreno voljela.
samo 13 god. imala sam
kad sam se zaljubila,
i u crnu stranu života zakoračila...
voljela sam ga u nadi,
i često se pitala zašto su ljudi tako zli,
što su imali protiv istinske ljubavi...
privijajući se čvrsto uz njega,
kroz suze sam rekla,
dosta mi je svega!
zli ljudi unište nam sreću,
a ja bez njega živjeti neću,
zar oni nikad mladi nisu bili,
zar oni nikad nisu voljeli...
u tom trenutku sve je tužno bilo,
a njemu suze potekoše,
ne sluteći da moje usne istinu rekoše,
on pogleda u tužne oči moje,
od suza uplakane, pa prošapta
ZABORAVI ME MILO MOJE!
bolje za tebe jer to želi obitelj tvoja,
kažu da ti nisam vjeran,
da ti nisam sudbina...
sad idi i sretna budi,
požuri mala čekaju te zli ljudi,
a sad hoću da znam
iako je došao kraj,
ja sam te volio i
vječno ću te voljeti znaj...
pošla sam kući,
bez ikakve brige, onda zastanem,
bit će bolje, prošapta tiho pa
pođe kući, jer je već prošlo pola noći.
ujutro kad je trebala na faks poći,
čuje se uplakan glas sestre njene,
ubili ste nju, ubite i mene...
PROKLETI LJUDI, TAKO LOŠI I ZLI...
ona je bila voljena,znala je da voli,
nikad više neću na faks da je probudim,
nikad više neću sestru da poljubim,
na stolu u njenoj sobi,
našli su njegovu sliku i praznu kutiju tableta, i njeno pismo...
vi ste mi branili, vi ste željeli,
da on i ja zajedno nismo,
on je moj život bio,
zahvaljujući vama on se ugasio,
neka mojih 19 godina,
bude poruka svima,
ne branite ljubavi prave,
jer će to nekoga doći glave,
za suze i kajanje bilo je kasno,
a ljudima je nešto postalo jasno...
uplakana sestra potrčala je njemu,
kroz suze mu kaže za ljubav njenu,
očajan i tužan,
zašto da živi bez ljubavi njene,
ljubeći sliku prereza vene,
isti dan su umrli,
isti dan su ih sahranili,
i na njihovom grobu piše,
....NEMOŽE NAM NITKO NIŠTA VIŠE....




...BILI SMO JEDNOM NAJBOLJI...O NAMA SU PRIČE PRIČALI, I SAD KAD SE SJETIM HTJELA BI VRIJEME VRATITI...